Скобаљић град
Средњовековно утврђење Скобаљић град налази се на стрмој и неприступачној литици на врху стеновитог гребена планине Кукавица, југозападно и изнад Вучја, на левој обали кањона реке Вучјанке. Комплекс се састоји из горњег и доњег града, и подграђа које се простире на источној страни. Захвата укупну површину од око 2 хектара. Опасан је бедемима, који су најмоћнији на западној страни, док се на северу налази и одбрамбени ров. Горњи и Доњи град налазе се на врху гребена, укупне површине око 1 хектар, а трећи део који се условно може назвати подграђем, лепезасто се спушта од источног краја Доњег града. Никола Скобаљић, по коме град носи име је последњи познати заповедник града.
Само утврђење скоро да је неприступачно са три стране: са јужне се налази кањон Вучјанке, а са источне и северне стране налазе се окомите падине гребена. Скривен брдима, усецима и гребенима, уочљив је тек са мале дистанце. Град има значајан стратешки положај као одлична осматрачница ка лесковачкој котлини, и налази се на важној комуникацији према Врању, односно повезан је са старим трговачим путем Београд – Солун.
Никола Скобаљић (1430-1454)је био српски војвода родом из Дубочице, последњи владар у нашем крају, пре османлијског освајања. Народно предање каже да је био велики јунак, да је ратовао с Турцима али да никад није био поражен. Предање каже да га је родила девојка из села Вина, а зачела га је једући рибу скобаљ. Познато је да су га Турци прогонили, ухватили и свирепо погубили – живог су га набили на колац. Ипак, народно предање каже да је, кад су га Турци опколили, његов коњ узлетео према небу и однео га у легенду.
У част Николе Скобаљића сваке године се у порти локалне цркве Св. Јована организује манифестација “Дани Николе Скобаљића”.